Neke nevjerovatne priče iz Biblije

Za ove priče i slične tvrdnje ne kažemo da su derogirane, nego da su, nesumnjivo, gnusna laž i potvora na časne verovesnike Uzvišenog Boga. U Bibliji stoji:

1. Da je časni verovesnik Lot, neka je na njega mir, počinio blud sa svoje dve kćeri i da su obe zanele s njim; (Postanak 19:30-38):

„(30) A Lot otide iz Sigora i stani se na onom brdu sa dve kćeri svoje, jer se bojaše ostati u Sigoru; i živeše u pećini s dve kćeri svoje. (31) A starija reče mlađoj: Naš je otac star, a nema nikoga na zemlji da dođe k nama, kao što je običaj po svoj zemlji. (32) Hajde da damo ocu vina neka se opije, pa da legnemo s njim, eda bismo sačuvale seme ocu svom. (33) I dadoše ocu vina onu noć; i došavši starija leže s ocem svojim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade. (34) A sutradan reče starija mlađoj: Gle, noćas spavah s ocem svojim. Da mu damo vina i doveče, pa idi ti i lezi s njim, eda bismo sačuvale seme ocu svom. (35) Pa i to veče dadoše ocu vina, i ustavši mlađa leže s njim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade. (36) I obe kćeri Lotove zatrudneše od oca svog. (37) I starija rodi sina, i nadede mu ime Moav; od njega su Moavci do današnjeg dana. (38) Pa i mlađa rodi sina, i nadede mu ime Ven-Amije; od njega su Amonci do današnjeg dana.“

2. Da je Juda sin Jakova učinio blud sa snahom (ženom svoga sina) Tamarom i da je ona iz tog odnosa zatrudnila i rodila blizance – Pereza i Zeraha: (Postanak 38:12-30):

„(12) A kad prođe mnogo vremena, umre kći Savina, žena Judina. I kad se Juda uteši, pođe u Tamnu ka ljudima što mu strižahu ovce, sam s Irasom prijateljem svojim Odolamejcem. (13) I javiše Tamari govoreći: Eto svekar tvoj ide u Tamnu da striže ovce svoje. (14) A ona skide sa sebe udovičko ruho svoje, i uze pokrivalo i pokri lice, i sede na raskršće na putu koji ide u Tamnu. Jer vide da je Silom odrastao, a nju još ne udaše za nj. (15) A Juda kada vide, pomisli da je kurva, jer beše pokrila lice svoje. (16) Pa svrnu s puta k njoj i reče joj: Pusti da legnem s tobom. Jer nije poznao da mu je snaha. A ona reče: Šta ćeš mi dati da legneš sa mnom? (17) A on reče: Poslaću ti jare iz stada. A ona reče: Ali da mi daš zalog dokle ga ne pošalješ. (18) A on reče: Kakav zalog da ti dam? A ona reče: Eto, prsten i rubac, i štap što ti je u ruci. I on joj dade, te leže s njom, i ona zatrudne od njega. (19) Posle ustavši Tamara otide i skide pokrivalo sa sebe i obuče udovičko ruho. (20) A Juda posla jare po prijatelju svom Odolamejcu da mu donese natrag od žene zalog. Ali je on ne nađe. (21) Pa pitaše ljude po onom mestu gde je ona bila govoreći: Gde je ona kurva što je bila na raskršću na ovom putu? A oni rekoše: Nije ovde bilo kurve. (22) I vrati se k Judi i reče: Ne nađoh je, nego još rekoše meštani: Nije ovde bilo kurve. (23) A Juda reče: Neka joj, da se ne sramotimo; ja sam slao jare, ali je ti ne nađe. (24) A kad prođe do tri meseca dana, javiše Judi govoreći: Tamara snaha tvoja učini preljubu, i evo zatrudne od preljube. A Juda reče: Izvedite je da se spali. (25) A kad je povedoše, posla k svekru svom i poruči: S čovekom čije je ovo zatrudnela sam. I reče: Traži čiji je ovaj prsten i rubac i štap. (26) A Juda pozna i reče: Pravija je od mene, jer je ne dadoh sinu svom Silomu. I više ne leže s njom. (27) A kad dođe vreme da rodi, a to blizanci u utrobi njenoj. (28) I kad se porađaše, jedno dete pomoli ruku, a babica uze i veza mu crven konac oko ruke govoreći: Ovaj je prvi. (29) Ali on uvuče ruku, i gle izađe brat njegov, a ona reče: Kako prodre? Prodiranje neka ti bude. I nadeše mu ime Fares. (30) A posle izađe brat mu, kome oko ruke beše crveni konac, i nadeše mu ime Zara.“

I po ovome su verovesnici David, Solomun i Isus, neka je na njih mir, deca vanbračnog Faresa: (Evanđelje po Mateju 1:3-16)

3. Da je David, neka je mir na njega, počinio blud sa suprugom Urija, te je iz tog odnosa zanela. Zatim je on na prevaru ubio njenog muža i uzeo je sebi za ženu; (Druga knjiga o Samuilu 11:1-27):

„(1) A kad prođe godina, u vreme kad carevi idu na vojsku, posla David Joava i sluge svoje s njim, i svega Izrailja, te potirahu sinove Amonove, i opkoliše Ravu; a David osta u Jerusalimu. (2) I pred veče usta David s postelje svoje, i hodajući po krovu carskog dvora ugleda s krova ženu gde se mije, a žena beše vrlo lepa na oči. (3) I David posla da propitaju za ženu i rekoše: Nije li to Vitsaveja kći Elijamova, žena Urije Hetejina? (4) I David posla poslanike da je dovedu; i kad dođe k njemu, on leže s njom, a ona se beše očistila od nečistote svoje; posle se vrati svojoj kući. (5) I zatrudne žena, te posla i javi Davidu govoreći: Trudna sam. (6) Tada David posla k Joavu i poruči: Pošlji mi Uriju Hetejina. I posla Joav Uriju k Davidu. (7) I kad Urija dođe k njemu, zapita ga David kako je Joav i kako je narod i kako ide rat. (8) Potom reče David Uriji: Idi kući svojoj, i operi noge svoje. I Urija iziđe iz carevog dvora, a za njim iznesoše jelo carsko. (9) Ali Urija leže na vratima dvora carevog sa svim slugama gospodara svog, i ne otide kući svojoj. (10) I javiše Davidu govoreći: Urija nije otišao kući svojoj. A David reče Uriji: Nisi li došao s puta? Zašto ne ideš kući svojoj? (11) A Urija reče Davidu: Kovčeg i Izrailj i Juda stoje po šatorima, i Joav gospodar moj i sluge gospodara mog stoje u polju, pa kako bih ja ušao u kuću svoju da jedem i pijem i spavam sa ženom svojom? Tako ti bio živ i tako bila živa duša tvoja, neću to učiniti. (12) Tada reče David Uriji: Ostani ovde još danas, pa ću te sutra otpustiti. Tako osta Urija u Jerusalimu onaj dan i sutradan. (13) I pozva ga David da jede i pije s njim, te ga opije. A uveče otide, te leže na postelju svoju sa slugama gospodara svog, a kući svojoj ne otide. (14) A ujutru napisa David knjigu Joavu, i posla po Uriji. (15) A u knjizi pisa i reče: Namestite Uriju gde je najžešći boj, pa se uzmaknite od njega da bi ga ubili da pogine. (16) I Joav opkolivši grad namesti Uriju na mesto gde je znao da su najhrabriji ljudi. (17) I iziđoše ljudi iz grada i pobiše se s Judom. I pogibe iz naroda nekoliko sluga Davidovih; pogibe i Urija Hetejin. (18) Tada Joav posla k Davidu, i javi mu sve što bi u boju. (19) I zapovedi glasniku govoreći: Kad pripovediš caru sve što je bilo u boju, (20) Ako se razgnevi car i reče ti: Zašto ste išli tako blizu grada da se bijete? Zar niste znali kako se strelja s grada? (21) Ko je ubio Avimeleha sina Jeruvesetovog? Nije li žena bacila na nj komad žrvnja sa zida, te pogibe u Tevesu? Zašto ste išli blizu zida? Tada reci: Poginuo je i sluga tvoj Urija Hetejin. (22) I otide glasnik, i došavši javi Davidu sve za šta ga je poslao Joav. (23) I reče glasnik Davidu: Behu jači od nas, i iziđoše u polje na nas, ali ih uzbismo do vrata gradskih. (24) A strelci stadoše streljati na sluge tvoje sa zida, i pogibe nekoliko sluga carevih, tako i sluga tvoj Urija Hetejin pogibe. (25) Tada reče David glasniku: Ovako reci Joavu: Ne budi zlovoljan za to; jer mač proždire sad ovog sad onog; udri još jače na grad i raskopaj ga. Tako ga ohrabri. (26) A žena Urijina čuvši da je poginuo muž njen Urija, plaka za mužem svojim. (27) A kad prođe žalost, posla David i uze je u kuću svoju, i ona mu posta žena, i rodi mu sina. Ali ne beše po volji Gospodu šta učini David.“

4. Da je Solomun, neka je na njega mir ,koncem svoga života postao otpad­nik od vere, robovao idolima i sagradio im hramove u kojima će ih obožavati. (Prva knjiga o Carevima 11:1-13):

„(1) Ali car Solomun ljubljaše mnoge žene tuđinke osim kćeri Faraonove, Moavke, Amonke, Edomke, Sidonke i Hetejke, (2) Od ovih naroda za koje beše rekao Gospod sinovima Izrailjevim: Ne idite k njima i oni da ne dolaze k vama, jer će zaneti srce vaše za svojim bogovima. Za njih prionu Solomun ljubeći ih. (3) Te imaše žena carica sedam stotina, i tri stotina inoča; i žene njegove zanesoše srce njegovo. (4) I kad ostare Solomun, žene zanesoše srce njegovo za tuđim bogovima; i srce njegovo ne bi celo prema Gospodu Bogu njegovom kao što je bilo srce Davida, oca njegovog. (5) I Solomun hođaše za Astarotom, boginjom sidonskom, i za Melhomom, gadom amonskim. (6) I činjaše Solomun šta beše zlo pred Gospodom, i ne hođaše sasvim za Gospodom kao David, otac njegov. (7) Tada sagradi Solomun visinu Hemosu, gadu moavskom, na gori prema Jerusalimu, i Molohu gadu amonskom. (8) Tako učini svim ženama tuđinkama, te kađahu i prinošahu žrtve svojim bogovima. (9) A Gospod se razgnevi na Solomuna što se odvrati srce njegovo od Gospoda Boga Izrailjevog, koji mu se beše javio dva puta, (10) I beše mu zapovedio da ne ide za drugim bogovima, a on ne održa šta mu Gospod zapovedi. (11) I reče Gospod Solomunu: Što se to nađe na tebi, i nisi držao zavet moj ni uredbe moje, koje sam ti zapovedio, zato ću otrgnuti od tebe carstvo i daću ga sluzi tvom. (12) Ali za tvog veka neću to učiniti radi Davida oca tvog; nego ću ga otrgnuti iz ruke sina tvog. (13) Ali neću otrgnuti svo carstvo; jedno ću pleme dati sinu tvom radi Davida sluge svog i radi Jerusalima, koji izabrah.“

5. Da je Aron, neka je mir na njega, napravio tele Izraelcima, da ga je lično obožavao i njima naredio da mu se klanjaju (Izlazak 32:1-6):

„(1) A narod videvši gde Mojsije za dugo ne silazi s gore, skupi se narod pred Arona, i rekoše mu: Hajde, načini nam bogove, koji će ići pred nama, jer tom Mojsiju koji nas izvede iz zemlje misirske ne znamo šta bi. (2) A Aron im reče: Poskidajte zlatne oboce što su u ušima žena vaših, sinova vaših i kćeri vaših, i donesite mi. (3) I poskida sav narod zlatne oboce što im behu u ušima, i donesoše Aronu. (4) A on uzevši iz ruku njihovih, sali u kalup, i načini tele saliveno. I rekoše: Ovo su bogovi tvoji, Izrailju, koji te izvedoše iz zemlje misirske. (5) A kad to vide Aron, načini oltar pred njim; i povika Aron, i reče: Sutra je praznik Gospodnji. (6) I sutradan ustavši rano prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i poseda narod, te jedoše i piše, a posle ustaše da igraju.“

Pa zar da ovo bude Božija reč…?

Odlomak iz knjige ‘Trijumf istine’ – Rahmetullah Hindi