Bibla dhe Kurani Studime Komperative
Kur’an kaže: „To je Isaa (Isus), sin Merjemin – to je prava istina o njemu – onaj u koga oni sumnjaju. Nezamislivo je da Allah ima dijete, hvaljen neka je On! Kad nešto odluči, On za to kaže samo: „Budi!” – i ono bude. Allah je, uistinu, i moj i vaš Gospodar, zato se klanjajte samo Njemu! To je Pravi put.“ (Kur’an 19:34-36)
Zanimljivo je to da se povodom termina “sin Božiji”, Biblija, također, odnosi prema mnogim poslanicima i ostalim ljudima kao sinovima i djecom Božijom:
„A ti ćeš reći Faraonu: Ovako kaže Gospod: Izrailj je sin moj, prvenac moj.“ (Biblija, Izlazak 4:22)
„Ja ću mu biti Otac, i on će mi biti sin: ako učini šta zlo, kazniću ga prutom ljudskim i udarcima sinova čovječijih.“ (Biblija, 2 Samuel 7:14).
Prema Bibliji, David je „začeti“ Božiji sin: „Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: „Ti si sin moj, ja te sad rodih“ (Biblija, Psalmi 2:7).
Stoga, ne treba da shvatamo doslovno riječ „sin“. Možemo je razumjeti kao voljeni i izabrani.
Ovaj racionalni dokaz je pomenut u Kur’anu:
„On je Stvoritelj nebesa i Zemlje! Otkud Njemu dijete kad nema žene, On sve stvara, i samo On sve zna.“ (Kur’an 6:101).
Kako da Allah ima sina kada on nema suprugu? Da je on stvorio Isaa, onda bi Isaa bio stvoreni bog. Stvoreni bog nije Bog; stvoreni bog ima početak. Ali istinski Bog nema ni početak ni kraj! Nije rodio i rodjen nije.
(Iz knjige: Isus je Božiji Poslanik)
