Jedanaest velikih grešaka u Bibliji

Dokazi da je Biblija prepuna protivrečnosti, grešaka i iskrivljivanja…

 Greška u dužini boravka Izraelaca u Egiptu:

U Poslanici Izlazak (12:40-41) se navodi:

„(40) A baviše se sinovi Izrailjevi u Misiru četiri stotine i trideset godina. (41) I kad se navrši četiri stotine i trideset godina, u isti dan izađoše sve vojske Gospodnje iz zemlje misirske.“

Ovo je greška, jer dužina boravka Izraelaca u Egiptu je samo dve stotine i petnaest godina, a period od (430) godina je, ustvari, dužina oba njihova boravka u Kenanu (Palestini) i Egiptu (tj. boravak Izraelaca i boravak njihovih dedova pre njih). Jer je vreme od ulazka Avrama, neka je mir nad njim, u Kenan do rođenja njegova sina Isaka, neka je mir nad njim, 25 godina, a od rođenja Isaka do rođenja Jakova, neka je mir nad njim, 60 godina, a Jakov je imao 130 godina kada je ušao u Egipat. Tako je zbir godina od ulaska Avrama u Kenan do ulaska njegovog unuka Jakova u Egipat dve stotine i petnaest godina (tj. 25 + 60 + 130 = 215 godina).

A dužina boravka sinova Izraelovih u Egiptu, otkako je Jakov, neka je mir nad njim, u njega ušao do njihovog izlaska sa Mojsijem, neka je mir na njega, je, takođe, dve stotine i petnaest godina. Tako su, dakle, oba boravka (sinova i predaka Izraelovih) u Kenanu i Egiptu trajala ukupno četiri stotine i trideset godina, a ne samo jedan od njih. Istraživači, istoričari i komentatori Biblije priznaju ovu grešku, objašnjavajući:

“Zaista je tačna verzija samurijskog primerka Starog zaveta koji objedinjuje ta dva boravka i ta verzija dokida ostale.”

Evo teksta samurijskog primerka Starog zaveta, knjiga Izlazak (12:40):

„Boravak sinova Izraelovih i njihovih dedova u Kenanu i Egiptu trajao je četiri stotine i trideset godina.“

A evo i njenog teksta u grčkoj verziji Starog zaveta:

„Izraelci i njihovi dedovi su, u Kenanu i Egiptu, boravili četiri stotine i trideset godina.“

Do istog zaključka je došao i autor knjige, “Vodič kroz bogatstvo Svetog Pisma”, koju hrišćanski istraživači priznaju i cene. On navodi da je od Jakovljeva boravaka u Egiptu do rođenja Isusa proteklo 1.706 godina, a od vremena kada su Izraelci prešli more i kada je potopljen faraon, pa do rođenja Isusa 1.491 godina. I ako izračunamo to je 215 godina (1706-1491=215), a to je dužina boravka Izraelaca u Egiptu od Jakovljevog dolaska u njemu pa do Mojsijevog izlaska iz njega, tj. faraonovog potopa. I kada znamo da je Jakov (ar. Jakub) neka je mir na njega, četvrti deda Mojsijev (jer je Mojsije sin Imranov sin Kahatov sin Lavija sin Jakova) dolazimo do čvrstog uverenja da je nemoguće da su Izraelci u Egiptu boravili duže od 215 godina. A s tim se slažu i svi jevrejski i hrišćanski istraživači, učenjaci i istoričari, dok tvrdnje hebrejskog Starog zaveta o boravku Izraelaca (samo) u Egiptu, u vremenskom periodu od 430 godina su proglasili netačnim. Zato Adam Klark u svome komentaru kaže: “Svi se, uistinu, slažu da je sadržaj hebrejske Tore veoma sumnjiv, da su pet Mojsijevih Poslanica iz samirijske Tore ispravnije od ostalih i da istorija potvrđuje ono što se navodi u samirijskoj Tori”.

Sakupljači Henri-Skotova komentara rekli su: “Zaista je samirijska verzija tačna i dokida svaku sumnju u tekst”.

Postalo je sasvim jasno da sledbenici Knjige, za navode u knjizi Izlazak (12:40) nemaju objašnjenja osim priznanja da su pogrešni.

2. Greška u broju Izraelaca koji su sa Mojsijem napustili Egipat:

U knjizi Brojevi (1:44-47):

„(44) Ovo su oni koje Mojsije i Aron izbrojaše s knezovima izrailjskim, s dvanaest ljudi, koji behu po jedan za svaki dom otaca svojih. (45) I svega beše sinova Izrailjevih izbrojanih po domovima otaca svojih od dvadeset godina i više, svih što mogahu ići na vojsku. (46) Beše ih izbrojanih šest stotina i tri hiljade i pet stotina i pedeset. (47) Ali Leviti po plemenu otaca svojih ne biše brojani među njih.“

Iz teksta se razume da je broj onih koji su sa Mojsijem i Aronom, neka je mir na njih, izašli iz Egipta, starijih od dvadeset godina i sposobnih za rat, bio 603.550. U taj broj nisu ušli Levijevci (ni njihove žene ni ljudi), zatim sve žene Izraelaca i svi muškarci mlađi od dvadeset godina. Ako se tome broju pridodaju svi koji nisu popisani njihov broj neće biti manji od dva i po miliona, a ovaj broj nije tačan zbog nekoliko činjenica:

a – Jer se u knjizi Postanak (46:27), u knjizi Izlazak (1:5) i u knjizi Ponovljeni zakonik (10:22) pominje da je ukupan broj članova Jakovljeve porodice koji su došli u Egipat sedamdeset 70 osoba.

b – Jer je boravak Izrelaca u Egiptu trajao samo dve stotine i petnaest godina.

v – Jer se u poslanici Izlazak (1:15-22) navodi da su, osamdeset godina pre izlaska Izraelaca iz Egipta, njihova muška novorođenčad bila ubijana, a ženska ostavljana u životu.

I kada se imaju u vidu ove tri činjenice razum zaključuje da je pomenuti broj (603.550) pogrešan. Pa kada bismo zanemarili i ubijanje njihove novorođenčadi, i kada bi pretpostavili da se njihov broj svakih dvadeset i pet godina udvostručavao, ustanovili bismo da se broj sedamdeset u dve stotine i petnaest godina udvostručio devet puta i da on nije veći od trideset i šest hiljada (36.000). Pa kako onda, broj njihovih ratnika, može biti (603.550)?! A ako je broj njihovih boraca bio veći od pola miliona, broj ukupnog stanovništva ne može biti manji od dva i po miliona, a to je apsurd kojeg zdrav razum ne može prihvatiti. Ako tome pridodamo ubijanje novorođenčadi apsurd postaje očitiji i veći. Osporavanju ovoga broja 603.550 je pribegao i veliki istraživač Ibni Haldun u uvodu svoje istorije, jer između Jakova i Mojsija su samo tri oca tj. četiri generacije i on je prema poslanici Izlazak (6:16-20) i poslanici Brojevi (3:17-19): (Mojsije sin Amramov sin Kehata sin Levija sin Jakova) i nemoguće je da sedamdeset osoba imaju, samo u četiri generacije, tako velik naraštaj.

Postoje još dve stvari koje potvrđuju grešku u ovome broju:

a – U poslanici Izlazak se pominje (12:38-42):

• da su sa sobom, imali mnoga stada ovaca i goveda, da su more prešli u jednoj noći, da su se iseljavali svaki dan,
• i da su im direktne reči Mojsijeve bile dovoljne kao naredba za iseljavanje.

Nakon prelaska mora Izraelci su odseli kod dvanaest izvora u blizini doline Sinaj. Da su Izraelci bili u broju koji je ranije pomenut bilo bi nemuguće da sa mnoštvom svoje stoke pređu more u jednoj noći, da se iseljavaju svaki dan i da svi čuju direktne reči Mojsijeve koje su bile dovoljne kao naredba za iseljavanje, kao što ni mesto oko doline Sinaj ne bi bilo dovoljno prostrano za sve njih i njihovu stoku.

b – U poslanici Izlazak (1:15-22) se navodi da su Izraelci za svoje žene u Egiptu imali samo dve porodilje i da im je faraon naredio da ubijaju svako njihovo muško novorođenče. Da je broj Izraelaca bio tako velik bilo bi apsurdno verovati da su samo dve babice porađale sve njihove žene.

Naprotiv, bilo bi neophodno da ih bude na stotine. Istina je da je broj Izraelaca bio onoliki koliki je mogao nastati priraštajem 70 osoba u vremenskom periodu od 215 godina. Njima su, uistinu, bile dovoljne dve babice za porod, bila im je dovoljna samo jedna noć za izlazak sa stokom iz Egipta u Sinaj, tome broju bio je sasvim dovoljan glas Mojsija kao naredba za iseljavanje svaki dan i prostor oko doline Sinaj bio je dovoljan da na njemu odsednu sa svojom stokom. Zato bez najmanje sumnje tvrdimo da je broj 603.550 Izraelaca sposobnih za rat, pomenutih u Poslanici Brojevi (1:44-47) pogrešan.

3. Greška iz koje proizilazi osporavanje Davidove, neka je mir na njega, verovesničke misije:

U knjizi Ponovljeni zakon (23:2) piše:

„U sabor Gospodnji da ne ulazi kopile, ni deseto koleno njegovo da ne ulazi u sabor Gospodnji.“

Ovaj navod je netačan, jer se iz njega razume da Davud, neka je mir na njega, ne ulazi u sabor Gospodnji, i da nije verovesnik, jer je Fares dete bluda. Prema onome što se navodi u knjizi Postanak (38:12-30) njegov otac Juda je učinio blud sa svojom snahom Tamarom koja je iz tog bludnog čina rodila Faresa, a David, neka je mir na njega, je, u toj lozi, deveto koleno iza Faresa, a ako brojimo i Faresa onda je on deseto koleno, jer loza Davudova prema onome što se navodi u Jevanđelju po Luki (3:31-33) sledi ovako:

“(31) … Sina Davidovog, (32) sina Jesejevog, sina Ovidovog, sina Voozovog, sina Salmonovog, sina Naasonovog, (33) sina Aminadavovog, sina Aramovog, sina Esromovog, sina Faresovog, sina Judinog.“

A prema onome što se navodi u pesničkoj knjizi Psalmi (89:26-27), David, neka je na njega mir,  je predsedavajući na skupu Jahvinom i on je iznad svih kraljeva na Zemlji, pa i to potvrđuje činjenicu da je tekst u knjizi Ponovljeni zakon (23:2) pogrešan. U Lukinom Jevanđelju koji je izdao Ričard Vats 1825. g. u Londonu i u Lukinom Jevanđelju koje je 1826. g. izdao Kilketa u Davidovoj lozi je, između Arama i Esroma, ubačeno ime Jerem (tj. Aram sin Jevrema sin Esroma sin Feresa) pa je David prema tome jedanaesto koleno. Međutim, ljudi koji iskriviše Svetu knjigu dodajući joj ovo ime, zaboravili su da ga dopišu u istom izdanju, i u istoj lozi, koju navode u Jevanđelju po Mateju. I istina o tome izađe na videlo, a protivrečnost između ova dva Jevanđelja po pitanju Davidove loze osta prisutna i u današnjim izdanjima. Ime Jevrem, takođe, nije navedeno u izdanju iz 1844. i 1865. g. kao ni kasnije u Jevanđelju po Mateju i Luki. U svima njima je ostalo Aram sin Esroma. Istina je da je navod iz knjige Ponovljeni zakon (23:2) u osnovi pogrešan kao što je i kazivanje o bludu Jude sa snahom Tamarom potvora, jer je apsurdno da ovakav sud bude izrečen od strane Uzvišenog Boga ili Mojsija. Komentator Horsle je za reči “ni deseto koleno njegovo neće ulaziti u sabor Gospodnji” rekao da su pridodate i da je njima izmenjen tekst.

4. Greška u broju nastradalih stanovnika Vet Šemesa:

Dovoljno je spomenuti sledeće dve misli iz priče o kovčegu navedene u Prvoj knjizi Samuilovoj (6:13 i 19):

“(13) A Vet – Semešani žnjahu pšenicu u dolini, i podigavši oči svoje videše kovčeg, i obradovaše se videvši ga. (19) Ali pobi Gospod neke između Vet – Semešana koji zagledaše u kovčeg Gospodnji, i pobi iz naroda pedeset hiljada i sedamdeset ljudi. I plaka narod što ga Gospod udari velikom pogiblju.“

I ova vest je, u to nema sumnje, netačna. Adam Klark je, nakon opovrgavanja ove vesti, rekao: “Hebrejski tekst je u većini slučajeva izvitoperen. Ili su mu neke reči oduzete ili pridodate. Reči “pedeset hiljada” su dopisane, ili greškom ili namerno, jer je nemoguće da jedno malo selo ima toliki broj stanovnika i da tako velik broj ljudi u isto vreme žanje žito, a još je apsurdnije da pedeset hiljada ljudi istovremeno vidi kovčeg postavljen na kamenu u sred njive.”

U latinskoj verziji su navedene ove reči: “… sedamdeset poglavara i pedeset hiljada običnog naroda.” U grčkom, kao i hebrejskom izdanju: “… pedeset hiljada i sedamdeset ljudi iz naroda”. Na sirskom i arapskom jeziku:”… pet hiljada sedamdeset ljudi.” Kod istoričara Josifa samo: “sedamdeset osoba.” Neki istaknuti sveštenici su spomenuli i neke druge brojeve. Ove međusobne isključivosti nam jasno potvrđuju da se ovde, zaista, desilo iskrivljivanje – dodavanjem ili izbacivanjem nečega.

Henri i Skot u svome komentaru smatraju neverovatnim da stanovnici jednog malog sela toliko zgreše i budu kažnjeni tako surovom kaznom, pa su posumnjali u istinitost vesti.

Razmotre li se izjave ovih komentatora Biblije videće se kako su ovaj događaj smatrali nemogućim, a vesti o njemu su porekli i priznali grešku i namerno iskrivljivanje povećavanjem broja ili njegovim smanjivanjem.

5. Greška u proračunu visine trema kojeg je sagradio Solomun, neka je na njega mir:

U Drugoj knjizi Dnevnika (3:4) stoji:

„A trem koji beše pred dužinom uz širinu doma imaše dvadeset lakata, a u visinu sto i dvadeset; i obloži ga iznutra čistim zlatom.“

u Prvoj knjizi o Carevima (6:2) stoji da je visina kuće koju je gradio Solomun, neka je mir na njega, trideset lakata, pa kako onda visina trema može biti stotinu i dvadeset lakata?! Adam Klark je priznao da se u Drugoj knjizi Dnevnika (3:4) radi o grešci, pa su prevodioci na sirski i arapski jezik izbacili reč stotinu i rekli: “njegova visina je dvadeset laktova” Ispravka u arapskoj verziji je napravljena 1844. godine, pa navedeni pasus sada glasi: “Prednji trem odgovaraše širini doma i imaše dvadeset lakata dužine i dvadeset lakata visine.”

6. Netačnost u broju Avijeve i Jerovamove vojske:

U Drugoj knjizi Dnevnika (13:3 i 17):

„(3) I Avija iziđe na boj s hrabrom vojskom, četiri stotine hiljada izabranih vojnika; a Jerovoam uvrsta prema njemu vojsku, osam stotina hiljada izabranih hrabrih vojnika. (17) I pobi ih ljuto Avija i narod njegov, i pade od Izrailja pobijenih pet stotina hiljada odabranih ljudi.“

Njihovi komentatori su priznali grešku u broju u ova dva navoda, jer spomenuti broj je nesrazmeran broju ovih vladara. Oni nisu u to vreme ni izbliza dostigli taj broj. Zato je ovaj broj, u većini izdanja na latinskom jeziku prepravljen, pa na prvom mestu sada stoji: “četrdeset hiljada”, na drugom: “osamdeset hiljada”, a na trećem: “pedeset hiljada” Komentatori su se ovom izmenom zadovoljili, a sa njom su se složili Horn i Adam Klark, koji su često ukazivali na greške i iskrivljivanja u istorijskim knjigama.

7. Greška u odredivanju jela s drveta i starosne dobi Adama, neka je mir na njega:

U knjizi Postanak (2:17):

„Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš.“

Ovo je netačno, jer je Adam, neka je Božiji mir nad njim,  jeo sa tog drveta i nije toga dana umro, nego je, naprotiv, živeo nakon toga više od devet stotina godina.

8. Netačno zbrajanje generacija u Isusovoj lozi:

U Jevanđelju po Mateju (1:1-17) se navodi Isusova loza gde se između ostaloga kaže:

„(17) Svega dakle kolena od Avrama do Davida, kolena četrnaest, a od Davida do seobe vavilonske, kolena četrnaest, a od seobe vavilonske do Hrista, kolena četrnaest.“

Iz teksta se saznaje da je Isusova loza od Avrama (ar. Ibrahim) do Isusa, podeljena na tri dela. Svaki njen deo sadrži 14 kolena. Tako je ukupan broj kolena (od Avrama do Isusa) četrdeset i dve generacije, što je u osnovi netačno, jer njegova loza u sebi sadrži 41 generaciju. Tako prvi deo od Avrama, neka je mir na njega, do Davida, neka je mir na njega, ima 14 generacija, drugi deo od Solomuna do Jehonije 14 generacija i u trećem delu od Salatiela do Isusa, neka je mir na njega, ima 13 generacija. Burfri je još u trećem veku bio suočen s ovom greškom, međutim nije za nju pronašao adekvatno rešenje a ni odgovor.

9. Greška u pripisivanju saučesnika i drugova Davidu kod poglavara sveštenstva:

U Jevanđelju po Mateju (12:3-4):

“(3) A On reče im: Niste li čitali šta učini David kad ogladne, on i koji behu s njim? (4) Kako uđe u kuću Božju, i hlebove postavljene pojede, kojih nije valjalo jesti njemu ni onima što su bili s njim, nego samim sveštenicima.“

A sličan navod postoji i u Jevanđelju po Luki (6:3-4). A u Jevanđelju po Marku (2:25-26):

„(25) A On reče im: Niste li nikad čitali šta učini David kad mu bi do nevolje i ogladne s onima što behu s njim? (26) Kako uđe u Božju kuću pred Avijatarom poglavarom svešteničkim i hlebove postavljene pojede kojih ne beše slobodno nikome jesti osim sveštenicima, i dade ih onima koji behu s njim?“

Reči: “i koji behu s njim”, “ni onima što su bili s njim”, i “i dade ih onima koji behu s njim” su sve netačne izjave zato što je David, neka je mir nad njim, tada bio sam.

Isto tako su pogrešne i sledeće reči: “pred Avijatarom poglavarom svešteničkim” zato što se veliki sveštenik kome je pobegao David, neka je mir na njega, zvao Ahimeleh. Ove greške se otkrivaju vraćanjem osnovi priče u Prvoj Samuilovoj Knjizi (21:1-9 i 22:9-23):

Tada David dođe u Nov ka Ahimelehu svešteniku; a Ahimeleh se uplaši i istrča pred Davida, i reče mu: Zašto si sam, i nema nikoga sa tobom?

Zbog toga je gosp. Dževil u svojoj knjizi napisao da se ovde radi o grešci, iskrivljavanju pridodavanjem, a u tome su ga podržali i ostali naučnici.

10. Greška u opisu događaja koji se nisu desili u vreme raspeća:

U Jevanđelju po Mateju (27:50-53):

„(50) A Isus opet povika glasno i ispusti dušu. (51) I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade; (52) I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli; (53) I izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.“

Cepanje crkvene zavese se pominje i u Jevanđelju po Marku (15:38), kao i u Jevanđelju po Luki (23:45), ali u njima nisu pomenute neke druge stvari, kao npr: potresanje zemlje, pucanje pećina, otvaranje grobova, izlazak uskrsnulih, njihov ulazak u sveti grad i pokazivanje pred masom sveta koje se pominju u Jevanđelju po Mateju. O ovim veoma važnim događajima nije pisao ni jedan istoričar toga vremena osim Mateja. Zaborav u ovome slučaju je nedovoljan izgovor, jer iako je čovek sklon zaboravu, nemoguće je da zaboravi događaje poput ovih, a naročito Luka koji je bio najmarljiviji u beleženju čudnih događaja. Kako shvatiti da svakodnevni nevažni događaji budu pribeleženi, a da ne budu pribeleženi ovi nadnaravni?!

Dakle, ova predaja je lažna. Čak je i istraživač Norton koji je poznat kao pristrani sledbenik Jevanđelja, naveo nekoliko dokaza o njenoj netačnosti, pa kaže: “Priče poput ove su bile u opticaju kod jevreja nakon rušenja Jerusalima, i verovatno ju je neko od autora zabeležio u fusnoti, a zatim je to neko od njenih prevodioca uvrstio u sami tekst.”

Iz Nortonovih reči se saznaje da je prevodioc Jevanđelja po Mateju prevodio nasumice. Nije pravio razliku između sirovog i suvog, prenosio je sve pribeleženo, i istine i greške, bez proveravanja lanaca prenosilaca. Pa da li je onda dozvoljeno oslanjanje na prevode poput ovog?!

11. Greška u imenu oca Salinova:

U Evanđelju po Luki (3:36):

„…sina Salinog, Sina Kainanovog, sina Arfaksadovog, sina Simovog, sina Nojevog, sina Lamehovog…“

Ime Kainan koje se nalazi između imena Salin i Arfaksad je, bez imalo sumnje, na pogrešnom mestu. U knjizi Postanak (10:24):

„A Arfaksad rodi Salu, a Sala rodi Evera.“

U istoj knjizi (11:12-13) stoji:

“(12) A Arfaksad požive trideset i pet godina, i rodi Salu; (13) A rodivši Salu požive Arfaksad četiri stotine i tri godine, rađajući sinove i kćeri. “

Po pitanju ovog teksta slažu se hebrejsko i samirijsko izdanje kao i Prva knjiga Dnevnika (1:18). U sve tri navedene knjige se kaže da je Sala sin Arfakdadov, a ne njegov unuk i to dokazuje da je ono s čime je došao Luka greška. Ime Kainan se još pominje samo u grčkom prevodu Starog zaveta (lat. Septuaginti). Postoji velika verovatnoća da su neki hrišćani izmenili grčki Stari zavet kako bi ga uskladili sa Jevanđeljem, kako se greška ne bi pripisala njihovom izdanju Jevanđelja.

Odlomak iz knjige ‘Trijumf istine’ – Rahmetullah Hindi