Da li je Isus živi svedok knjiga Starog zaveta ?

Hršćani misle da je Isus, neka je mir na njega, zaista, živi svedok knjiga Starog zaveta, a da su bile iskrivljene ne bi ih uzimao kao os­novu, nego bi bio dužan da jevreje optuži za iskrivljivanje.

Ovaj pogrešan zaključak zahteva odgovor, jer ni jedna od knjiga Starog ili Novog zaveta nije prenošena doslovno i nepre­kidnim sledom; ni jedna od njih nema lanac prenosioca do nje­nog autora; njih su zadesili svi oblici iskrivljivanja; dokazano je da su ih verski ekstremisti prepravljali da izbegnu kritike i dokažu ispravnost svoga učenja, pa su nam zbog toga sve post­ale sumnjive. Nije dozvoljeno neke delove njihovog teksta uzi­mati kao dokaz protiv nas, jer uvek postoji mogućnost da su upravo ti delovi teksta dopisani rukama fanatičnih hrišćana, u drugom i trećem stoleću, kao odgovor sektama ebioniti, marcionit ili manichanes koje Stari zavet odbacuje u celosti ili njegov veći deo, da bi kasnije bili opšteprihvaćeni i priznati kao što su uradili protiv sekte irin.

Zatim, kada bi smo zažmureli pred umetnutim i toj knjizi stranim rečenicama za koje ne znamo ni lanac prenosioca, niti njihova imena i broj, pa kako da onda saznamo je li broj knjiga Starog zaveta 39 kao što to danas tvrde protestanti ili pak 46 kao što tvrde katolici?!

Jevrejski istoričar Josif koji je živeo posle Isusa i koji je bio veoma odan veri, čije knjige cene i hrišćani, je u svojoj istoriji napisao: “Mi jevreji nemamo stotine međusobno različitih knjiga. Imamo ih samo 22 od kojih je pet Mojsijevih”.

Dakle, pored Pet Mojsijevih knjiga u sastav Tore ulazi i se­damnaest drugih knjiga. Međutim, kod protestanata je broj tih pridodatih knjiga 34, a kod katolika 41. Pa koje od tih pridodatih knjiga spadaju u tih 17, a koje ne?!

Već smo čitali tvrdnje istraživača Črysostoma i kato­ličkih učenjaka da su jevreji, nepažnjom i pomanjkanjem vere, svoje knjige zagubili. Jedne su pocepali, a druge spalili. Postoji verovatnoća da baš neke od tih knjiga ulaze u sastav 17 pomenutih. Istraživači su potvrdili da se tako zameo trag dvadeset knji­ga koje su pomenute, a danas ne postoje.

Tomas Inglis je rekao: “Svet je složan u tome da broj zagubljenih knjiga koje čine Svetu knjigu nije manji od 20”.

Svedočenja Josifa pokazuju da postoji pet knjiga koje se pripisuju Mojsiju, neka je mir na njega. Međutim, ne zna se jesu li ove današnje te koje mu je Josif pripisao?

Očevidno je da nisu, jer se Josif u svojoj istoriji na ove današnje knjige nije nikada oslanjao.

Kada bismo se i složili sa time da su današnje knjige Starog zaveta iste one koje su bile raširene u vreme Isusa, neka je mir na njega, i da su ih potvrdili on i njegovi učenici, morali bismo se pomiriti i s time da su ih u to vreme posedovali i jevreji, bez obzira pripa­daju li one osobama kojima se pripisuju ili ne, i bez obzira na to jesu li događaji koje donose istiniti ili su pak samo neki od njih istiniti, a drugi lažni; opet se iz tog svedočenja ne razume da neka od tih knjiga pripada osobi kojoj se pripisuje; kao ni to da je svaki njihov deo potpuno istinit. Da su Isus i njegovi učenici i preneli nešto iz tih knjiga, to samo po sebi ne znači da ta knjiga zaista pripada osobi kojoj se pripisuje i ne znači da ih ne treba proveriti. Da je Isus izneo svoj sud o svakoj toj knji­zi i da se izjasnio o svakom njenom propisu, potvrdivši da je od Boga i da je potom to njegovo svedočenje preneseno preko, nama poznatih i pouzdanih ljudi, to bi bio valjan dokaz njene autentičnosti i ujedno i osnova za sumnje u preostale knjige. Međutim, takve izjave od Isusa o bilo kojoj knjizi Starog zaveta, se nigde ne pominju i nisu dokazane.

Istraživač Bil u svojoj knjizi kaže da je Isus za Stari zavet re­kao da je od Boga. Ali te njegove reči nisu dokaz da je ceo današnji Sta­ri zavet ili svaki njegov odlomak i svaka njegova knjiga originalni, niti da su provera i utvrđivanje njihovih autora izlišni. Isusovi učenici, kao i jevreji koji su živeli u njegovo vreme, su, uistinu, prihvatali te knjige i koristili ih kao udžbenike iz čega se razume da su tada bile poznate i prih­vaćene. Međutim, prenošenje odlomka iz Starog zaveta u Novi ne potvrđuje njegovu istinitost i ne isključuje potrebu njegove provere autentičnosti.

Pretpostavimo li da je i Isus, neka je mir na njega, priznao knjige Starog zav­eta, to njegovo priznanje ne isključuje kasnija iskrivljivanja i korekcije. Jevreji su ih korigovali pre Isusa, a to su radili i posle njega. Već smo videli da je ogromna većina učenjaka, istraživača, komentatora i istoričara potvrdila da su jevreji 130. g. nakon Isusa, namerno i za inat hrišćanima, izmenili svoje knjige. Eventualno svedočenje Isusa, neka je mir na njega, dakle, ne isključuje mogućnost da te knjige nakon njega budu iskrivljene.

Odlomak iz knjige ‘Trijumf istine’ – Rahmetullah Hindi