Da li su samo muslimani oni koji smatraju Bibliju iskrivljenom?

Hrišćani smatraju da su samo muslimani ti koji njihova dva Zaveta proglašavaju iskrivljenim i time neuke odvode u zabludu…

Odgovor na ovu zabludu sledi u tri naredne tačke:

 Navođenje izjava onih koji nisu hrišćani:

a – Idolopoklonički učenjak Selsus je još u drugom veku izdao knjigu kao odgovor hrišćanima. Evo jednog od citata iz te knjige, koji nam je preneo nemački učenjak Eichorn: “Hrišćani su svoja jevanđelja obnavljali tri, četiri i više puta. I izgleda da je njihov sadržaj u potpunosti izmenjen zbog čestih iskrivljivanja.”

Ovaj idolopoklonički učenjak nas obaveštava da su hrišćani svoja jevanđelja izmenili četiri puta do vremena u kome je on živeo.

b – Američki sveštenik i obnovitelj Parker (umro 1860. godine) koji je u očima hrišćana otpadnik i ateista je rekao: “U hrišćanskim knjigama postoji trideset hiljada različitosti i protivrečnosti.”

v – Jedan heretik je načinio tabelu knjiga koje se pripisuju Isusu, Mariji i apostolima, a koje hrišćani danas odba­cuju. Na tabeli se nalaze 74 knjige. Potom je rekao: “Kako možemo znati koje knjige su božanska objava, da li one u Nov­om zavetu, koje prihvataju hrišćani ili ove koje oni odbacuju ?! A kada znamo da su i priznate knjige, pre pronalaska štamparije, bile izložene korekcijama, sumnja postaje još veća.”

2. Navođenje mišljenja starih hrišćanskih struja koje današnji hrišćani smatraju inovatorskim:

a – Sekta ebioniti:

Ova sekta se pojavila u prvom veku, u vreme Pavla kome se žestoko suprostavljala i proglasila ga je otpadnikom od vere. Iz Starog zaveta je prihvatala samo Toru, a iz Novog samo Jevanđelje po Mateju. Međutim, to njihovo Jevanđelje se bitno razlikuje od ovog današnjeg koje se pripisuje Mateju i koje slede sledbenici Pavla. U njemu ne postoje dva prva po­glavlja, jer oni smatraju da su ona na mnogim mestima iskrivljena. Ova sekta je odbacila učenje o božanstvenosti Isusa, tvrdeći da je on samo čovek.

b – Sekta marcioniti:

Ovo je, takođe, jedna od starih hrišćanskih sekti. Odbaci­vala je sve knjige Starog zaveta govoreći: “One nisu božanske”. Takođe je odbacivala sve knjige Novog zaveta osim Jevanđelja po Luki i dest Pavlovih poslanica koje se razlikuju od njegovih danas priznatih poslanica. A od Jevanđelja po Luki je odbacivala dva prva poglavlja, kao i mnoge druge odlomke, od kojih je Lardner u svome komentaru pomenuo 14.

Bil navodi u svojoj istoriji da ova sekta veruje da postoje dva boga, bog dobra i bog zla. Tvrdili su da su Tora i ostale knjige Starog zaveta delo boga zla, jer se ne slažu sa knjigama Novog zaveta.

c – Sekta manichanes:

Najpoznatiji učenjak ove sekte je Faustus koji je živeo u četvrtom veku. Lardner u svome komentaru prenosi od Ekstajna sledeće reči: “Faustus je rekao: “Odbacujem sve što su vaši očevi i dedovi prevarom uneli u Novi zavet. Ukaljali su njegovu čistoću i oskrnavili mu dobrotu. Ovo je proverena stvar. Današnji Novi zavet nije napisao ni Isus niti njegovi učenici. Napisala ga je anonimna osoba, a zatim ga je pripisala njegovim učenicima i njihovim prijateljima iz straha da ga ljudi ne odbace, uvidevši da ona piše o događajima koje ne poznaje. Time je sledbenicima Isusa učinio veliku nepravdu jer je napi­sao knjige prepune grešaka i protivrečnosti.”

Vođa ove sekte je isticao nekoliko stvari od kojih su naj­poznatije:

1. Hrišćani su u Novi zavet uneli ono što mu ne pripada.

2. Današnji Novi zavet nije napisao Isus, neka je mir na njega, niti njegovi učenici; niti oni koji iza njih dolaze, nego ga je napisao čovek kome se ni ime ne zna.

3. U ovom Novom zavetu ima mnogo grešaka i kontra­dikcija.

Lardner u svome komentaru kaže: “Istoričari se slažu u tome da sekta manichanens nije nikada prihvatila Stari zavet. Naprotiv, oni tvrde da ga je sotona izdiktirao Mojsiju i da je on zabludeo verovesnike Izrailja, pa ih zato opisuje kao kradljivce i lopove.”

Iz prethodne dve tačke se vidi da su oni koji se ne slažu sa hrišćanima, kao i stare hrišćanske sekte koje današnji hrišćani smatraju otpadničkim, još od prvih vekova na sav glas ukazivali na iskrivljivanje Starog i Novog zaveta.

3. Navođenje reči fanatičnih kršćanskih komentatora i istoričara prihvaćenih od strane svih hrišćana:

a – Adam Klark tvrdi: “Većina opisa koje su istoričari napisali o Gospodu (misli na Isusa) su neistiniti, jer su pisali o izmišljenim događajima kao da su se zaista desili. A grešili su, namerno ili nenamerno, i na drugim mestima. Tako je većina jevanđelja raširenih u prvim hrišćanskim vekovima lažna. Broj takvih Jevanđelja bio je veći od 70. Sabrao ih je Fabricius i štampao ih je u tri toma.

b – Mojsiju se, osim njegovih pet poznatih knjiga (Postanak, Izlazak, Levitski zakon, Brojevi i Ponovljeni zakon) pripisuju i šest sledećih knjiga, koje su danas poznate kao Tora:

1. Otkrivenje;

2. Knjiga malog Postanja;

3. Knjiga Uzdignuća;

4. Knjiga Tajni;

5. Testament;

6. Knjiga Priznanja.

Horn kaže: “Pretpostavlja se da su ove knjige izmišljene u samim počecima hrišćanstva, tj. u prvom veku.

c – Istoričar Mevsim je rekao: “Egipatski jevreji su još pre pojave Isusa naučili poznatu filozofsku uzrečicu: “Laž i prevara su ne samo dozvoljeni radi uvećanja iskrenosti i odanos­ti Bogu, nego su i pohvalni”, pa se njihov rad u skladu sa ovim pravilom jasno ogleda u mnogim starim knjigama. Epidemija ove nevaljale poslovice se ubrzo raširila među hrišćanima, što se da videti u mnogim knjigama koje su lažno pripisali svojim vel­ikanima.

Ali ako su laž i prevara bili kod jevreja pohvalni pre Isusa, a kod hrišćana nakon njegove pojave, pa da li ta laž, falsifikacija i iskrivljivanje imaju granicu kod koje će stati?!

d – Lardner u svome komentaru navodi: “Zaključeno je da sveta jevanđelja nisu dobra i ispravna jer su njihovi autori bili neznalice. Neznanje autora je iznudilo zaključak da sveta jevanđelja nisu ispravna i dobra, pa su po naredbi vladara Enastitusa (koji je vladao između 491-518.) drugi puta ispravljena. Da su ta jevanđelja tada imala stabilan i pouzdan lanac prenosio­ca ne bi tadašnji vladar naredio njihovo korigovanje. Učinio je to jer su autori Biblije bile nepoznate osobe. Tako su njegovi korektori greške i protivrečja ispravili prema stepenu svoga znanja. Taj slučaj je u potpunosti dokazao iskrivljivanje kao i to da su lanci njihovih prenosioca zagubljeni.

e – Ekstajn, Hales i mnogi drugi hrišćanski prethodnici su rekli: “Jevreji su 130. g. namerno izvitoperili hebrejski Stari zavet za inat hrišćanima koji su koristili Stari zavet na grčkom jeziku, kako bi ovaj prevod postao slabim i nepouzdanim osloncem”. A Kenisot je naveo neoborive dokaze da su jevreji svoj hebrejski Stari zavet iskrivili iz neprijateljstva prema Samirijama koji su imali vlastiti Stari zavet i nisu sledili hebrejski.

f – Komentator Harsli kaže: “Nema sumnje da je sveti tekst izmenjen. To je očito u različitostima knjiga i međusobnoj isključivosti njihovih odlomaka i rečenica. Gotovo sa sigurnošću možemo reći da su u osnovni tekst ušle veoma odvratne misli, a hebrejska verzija Tevrata je bila u najgroznijem stanju.”

g – Vatsun je kazao: “Urudžen se tužio na različitosti za koje je navodio raznovrsne razloge poput nemara autora, njihove pokvarenosti ili nepažnje. I kada je Jerome hteo prevesti Novi zavet sabrao je njegove različite verzije i suočio se s mnoštvom ogromnih razlika”. Adam Klark u svome komentaru kaže: “U vreme Jeromea su postojali mnogobrojni prevodi na latinskom jeziku od različitih prevodioca. Neki od njih su bili iskrivljeni do krajnje granice. Određeni delovi su bili u potpunom protus­lovlju sa drugima, što je potvrdio i sam Jerome.”

h – Sveštenik Filips Kvadinlus je 1649. g. napisao i štampao jednu knjigu kao odgovor nekim muslimanima i naz­vao je “Fantazije”. On u njoj kaže: “U Starom zavetu je korigovanje veoma često i mi hrišćani smo sačuvali ove knjige kako bi bile dokaz jevrejskih iskivljivanja, a mi se ne slažemo sa njiho­vim lažima.”

i – Od protestantske sekte je pristigla kralju DŽejmsu Prvom (umro 1625.) peticija u kojoj kažu: “Psalmi koji su sastavni deo naše molitve se razlikuju od hebrejskog teksta. Na oko dve stotine mesta im je nešto pridodato, oduzeto ili izmenjeno”.

j – Engleski istoričar Mr. Tomas Karlajl (umro 1881. godine) je rekao: “Engleski prevodioci su izneverili očekivano. Omalovažili su istinu i u zabludu su odveli neznalice. Cilj jevanđelja je bio dobar, a oni su ga iskrivili. Tama im je draža od svetlosti, laž istinitija od istine.”

k – Gospodin Breton, ključna ličnost u skupštini za novo prevođenje u Britaniji je rekao sveštenicima: “Postojeći engleski prevod je, uistinu, prepun grešaka, a vaš poznati prevod na engleski jezik je iskrivio tekst Starog zaveta na 848 mesta, i postao uzrokom odbacivanja i Novog zaveta od strane ogrom­nog broja ljudi”.

Odlomak iz knjige ‘Trijumf istine’ – Rahmetullah Hindi