Kad BOG kaže: “Budi!” – ono bude!

Savet hrišćanima…

Kur’an, koji je objavljen Muhammedu, mir nad njim, je jedina knjiga koja je došla nakon Isusa i koja spominje njegovu majku, njegovo rođenje i njegova čudesa. Mi muslimani verujemo u čudesno rođenje Isusovo. BOG može sve što hoće. Ako BOG kaže „Budi!“ – ono bude! BOG je stvorio Adama bez oca i majke. BOG je rekao „Budi!“ – i Adam nastade. Zatim BOG reče „Budi!“ – i Eva nastade. Od njih dvoje su nastali svi ljudi. Ko su bili Adamovi roditelji? Ko su bili Evini roditelji? Isus je bar imao majku.

Mi verujemo da Mariju, čestitu devicu, Isusovu majku, ni jedan čovek nije dotakao da bi ona zatrudnela. Isus je rođen bez oca. Jer, BOG ako odluči da bilo koja žena bude trudna – i ona će to da bude. Sećate li se priče o Zekerijji, mir nad njim? Imao je 110 godina, a njegova žena je imala 90. Verovesnik Zekerijja, otac Jahjin / Jovanov, molio se Bogu za sina: “Bože, nemam dece. Podari mi sina.” Bogu mu šalje anđela Gavrila, koji mu reče: „Imaćeš sina!“ Želeo je da zna – kako!? I ja bih želeo da znam. Reče: “Bože, kako ću imati sina, kad sam starac, a žena mi je nerotkinja?” Više ne stvara jajne ćelije – nerotkinja. Ona je daleko iza menopauze. Sad je u menostopu. Ali, BOG reče: „Budi!“ Kad On nešto odluči, tako i bude. Kad je Zekerijja otišao ženi, reče joj: „Znaš li šta ima novo? Bog mi je preko anđela rekao da ćeš da zatrudniš!“ Nasmejala se, naravno! I ja bih se nasmejao. Ali, kako se nasmejala, osetila je da joj se nešto pomera u stomaku. Pogodite ko je bilo dete koje je ona rodila? Jahja (Jovan), mir nad njim, rođak Isusov.

Zekerijja je bio Hanin rođak, žene koja se molila Bogu da joj da sina, kako bi mogla da ga da u službu sveštenicima. Bog joj je preko anđela rekao da će da ima dete. Rodila je dete, ali kad je videla da je to devojčica, rekla je: “Bože, rodila sam dete, ali to je devojčica!” Anđeo joj reče: “Ta devojčica će da bude prvakinja žena na budućem svetu!” To je bila Merjem (Marija). Kad je rođena, predata je Zekerijji na brigu, koji je bio glavni sveštenik u Hramu. Odvojena je u posebnu prostoriju. Kad god bi Zekerijja, koji je jedini imao pristup toj prostoriji, išao da je proveri, svaki put bi našao hranu kod nje. Pitao bi je: “Merjema, odakle ti sva ova hrana?” Zašto bi je pitao? Šta je bilo tako čudno u toj hrani? Reći ću vam šta je bilo čudno. Kad je bila zima, imala je letnje voće, a kad je bilo leto, imala je zimsko voće. Tako to BOG čini.

Dok je bila u toj prostoriji, anđeo Gavrilo joj je ponovo došao i rekao: “Merjema, BOG ti šalje lepu vest da ćeš imati sina po imenu Isa.” Merjema reče anđelu, misleći da je čovek: “Ako se BOGA bojiš, ne primiči se!” – kao što bi svaka od vas časnih žena rekla čoveku koji bi se iznenada pojavio u vašoj spavaćoj sobi: „Napolje!“ Anđeo joj reče: „Ne boj se. Ja sam Božiji izaslanik, da te obavestim da ćeš imati sina po imenu Isa.“ Ona upita: „Kako ću da imam sina, kad me nijedan čovek nije dodirnuo, a ja nisam žena ‘koja šeta ulicama’!?“ Šta je htela ovim da kaže? Da nije nemoralna! Bila je netaknuta! Nevina! Nikada nije bila ni u muškom društvu. Pa kako će da postane trudna!? Anđeo joj reče: “Kad BOG nešto odluči, On samo za to kaže ‘Budi!’ – i ono bude!” Čim je anđeo to izgovorio, Marija je osetila isto što i Zekerijjeva žena. Postala je trudna.

Jedinstvo poslaničkih misija

Skratiću ovu dugu priču. Kad je Isus rođen, Merjema se zasramila. Jer, ljudi su već za nju svašta govorili: “Vidi je! Trudna! Nešto se moralo desiti! Kako je inače mogla da zatrudni!?” Molila je Boga: “Šta da im odgovorim?” BOG joj reče: “Ne govori ništa! Samo im pokaži na dete. Dete će govoriti, a ti ćeš, Marija, biti čista od potvora.” Isa, mir nad njim, je to, zaista, uradio! To je bilo njegovo prvo čudo: odbrana svoje majke. Isus je gluvima vraćao sluh, slepima je vraćao vid, lečio je gubavce, mrtve je oživljavao, od gline je pretvarao živu pticu, nahranio je preko 10 hiljada ljudi sa samo sedam komada ribe i sedam komada hleba. Isus je sve to činio! Jer, Bog mu je dao moć da to radi. Kad bi ga pitali: “Kako to radiš?” – On bi odgovarao: “Ja ništa sam od sebe ne mogu da učinim!” Kad bi ga neko nazvao „Dobri Gospodaru!“ ili kad bi mu dodirivali haljine, on bi se povukao i rekao: „Zašto me zoveš dobrim, kad je samo Jedan Dobar, Onaj Koji je na nebu?“ Isus je sve u svojoj misiji razjasnio.

Kada su sveštenici želeli da ga optuže za blasfemiju – da sebe naziva sinom Božijim i kraljem Jevreja, odveli su ga Pontiusu Pilatu. Pilat ga je upitao: „Šta kažeš na ovo za šta te ovi optužuju? Šta kažeš o tome? Da li sebe nazivaš sinom Božijim?“ To je bila indikacija da on čini boguohulstvo, prema jevrejskom zakonu. Isus mu je rekao: „Kraljevstvo moje nije odavde!“ Pilat je rekao: “Perem ruke od ovoga, jer ne nalazim nikakve krivice u njemu!” Zar nije tako rekao!? Njegov odgovor je bio da Isus nije bio kriv za ono što oni govore, jer je Isus sve to negirao. Ako je Isus to negirao, kako neko može svih ovih godina da ga poziva na način koji je on negirao!?

Sve vam ovo govorim zato što mi muslimani volimo Isaa, mir nad njim / Isusa Hrista, više nego što ga vole oni koji sebe zovu hrišćanima. Napokon, mi znamo više o njegovom rođenju, životu, misiji, majci, majci njegove majke i njegovim čudima, koja su potvrđena u Kur’anu. Mi muslimani ne obožavamo ni Isusa ni Muhammeda, mir nad njim. Ako ljubav prema Isusu, sleđenje njegovog učenja i poznavanje njegovog života znači – biti hrišćanin, onda sam ja veći hrišćanin od većine ljudi koji sebe nazivaju hrišćanima. Međutim, Hrist nije rekao svome narodu da se zovu „hrišćani“, niti je Mojsije rekao svome narodu da se zovu „mojsijevci“, niti je David rekao svome narodu da se zovu „davidovci“, niti je Avram rekao narodu da se zovu „Avramovci“, kao što ni Muhammed, mir nad njim, nije rekao svojim sledbenicima da se zovu „muhamedanci“. Oni su im govorili da se zovu onako kako im BOG naređuje, da budu Božiji robovi. To su svi oni bili, a to smo i mi.

Biblija – knjiga čiji su autori nepoznati
Dopustite mi da vam skrenem pažnju na nešto interesantno. Matej, Marko, Luka i Jovan – ko su bili oni? Imaju li oni prezimena? Kada su pisali? Da li su poznavali Isusa Hrista? Da li su šetali sa njim? Da li su jeli sa Isusom? Da li su razgovarali sa njim? Da li su makar sreli Isusa? Odgovor je: Ne! Ne! Ne! Ne! Definitivno! Najstariji od njih je pisao 40 godina nakon Isusa. Dakle, nikad ga nije video. Poslednji od njih je pisao 80 godina nakon Isusa. Nikad ga nije video. Sasvim drugi problem je taj što su Evanđelja napisana „po ovome” ili “po onome“. „Evanđelje po…“ je treće lice.

Da mi je neka apstraktna Džeki napisala ček na kome piše samo „Džeki“, ja ga ne bih mogao unovčiti. Da sam policajac, i da zaustavim Džeki na putu, a na njenoj vozačkoj dozvoli piše samo „Džeki“, ona bi išla u zatvor, jer je ime bez prezimena neispravno. Gde na svetu postoji takav dokument pod jednim imenom, ali sa četiri različita autora koji nisu ni sreli onog o kome pišu!? Nigde! Ko to još prihvata!? Niko! To ima samo u Bibliji. Crkveni oci, autori i istoričari se slažu da su verovatno ova četiri autora Evanđelja u stvari samo pseudonimi.

Od lovca na hrišćane do autora Biblije
Postoji i velika sumnja u čoveka koji je sebe nazvao Pavle. Napisao je sve biblijske knjige od „Poslanica apostolskih“ do kraja. Sve knjige od Poslanica: Kolisanima, Efežanima, Korinćanima, Rimljanima, Galanćanima… Sve te knjige je napisao Pavle. On je još jedan čovek koji nikada nije šetao sa Isusom, niti ga je ikad video, nikada nije razgovarao sa njim, niti ga je poznavao! Zar to nije čudno!? To su petorica glavnih autora Novog Zaveta, a nikad nisu razgovarali sa Isusom, nikad ga nisu sreli, nikad nisu jeli sa njim.

Ko spominje trojstvo: Isus ili ovi ljudi? Prvi pomen Isusa kao Boga dolazi od njih! Prvi pomen da je Isus Božiji sin dolazi od njih. Isus nikada lično nije rekao ništa od tih stvari, već ljudi koji ga nikad nisu sreli, koji nisu znali svoja prezimena. Uzgred, pogodite čime se Pavle bavio pre nego što je imao „objavu“ na putu ka Damasku, koju je samo on video i koju je samo on čuo. Bio je lovac na hrišćane. Lovac! Lovio ih je kao životinje. Nalazio ih je, dovodio ih je Rimljanima, da bi ih pogubili. Da je Hitler, nakon što je pobio na hiljade Jevreja, na putu ka Berlinu imao viziju da je načinjen apostolom Jevrejima, pa da je nakon toga napisao 20 knjiga koje bi svi Jevreji trebali da slede, da li mislite da bi Jevreji sledili tu knjigu? Ne razumem zašto ljudi jednostavno ne čitaju istoriju!

Hrišćani, nemojte se ljutiti na mene. To su vaše sopstvene knjige, vaši biblijski učenjaci i sveti oci. Svi se slažu u tome da taj Pavle, Matej, Marko, Luka i Jovan nikad nisu videli Isusa. Oni nisu bili apostoli, niti su ikada razgovarali sa bilo kojim od apostola. Bili su samo pisci i istoričari.

Šta dugujete sebi
Sve što sam rekao u vezi sa Isusom Hristom, bilo je sa ciljem da očistim njegovo ime. Želeo sam naglasiti da i mi volimo i poštujemo Isusa Hrista. Volimo i cenimo njegovu misiju. Ali, želimo da stavimo do znanja da je život Isusa Hrista vodilja ka sasvim određenom pravcu. Naše je ubeđenje da je njegova poruka ukazivala ka Muhammedu, mir nad njim. Njegova poruka je ukazivala prema Kur’anu. Njegov život je ukazivao na islam. Zbog toga, želimo svima vama reći da svi koji vole Isusa Hrista najmanje što sebi duguju jeste da upoznaju život Muhammeda, mir nad njim. Otvorite enciklopediju, pretražite internet i nađite sve o Muhammedu ibn Abdullahu. Proverite šta su o Muhammedu rekli oni koji nisu muslimani. Toliko dugujete sebi – da pogledate život poslanika Muhammeda, mir nad njim. BOG je za njega rekao:
Mi smo te (Muhammede) samo kao milost svetovima poslali. (Kur’an, poglavlje El-Enbija, odlomak 107)
Nijedan drugi verovesnik nije poslat celom svet. Dugujete sebi da pretražite sve o Kur’anu. Pokušajte naći knjigu i dokument koji možete uporediti sa Kur’anom. Čak i Evanđelje koje je Isus propovedao. Niko nije zapamtio njegovo učenje, osim delova koje su pamtili različiti ljudi. Ali, Kur’an je objavljivan za vreme Muhammedovog života, u toku 23 godine. Dok je još bio živ, prenosio je Kur’an u potpunosti svojim sledbenicima, a oni su to dalje prenosili svojoj deci, a ovi dalje kasnijim generacijama. Danas, na bilo kom muslimanskom skupu, postoji barem nekoliko ljudi koji napamet znaju 6.626 kur’anskih ajeta (odlomaka).

Tako se Kur’an čuvao. Pitam vas, kad bi se sve Biblije na svet bacile u okean, ko bi vam ponovo napisao Bibliju? Niko ne bi, jer se hrišćani ne slažu čak ni oko ove današnje Biblije. Ali, kad bi se svi Kur’ani sada pobacali u okean, bez problema bismo isti Kur’an ponovo napisali. Doveli bismo hafiza Kur’ana iz Kine, hafiza iz Rusije, hafiza iz Amerike, hafiza iz Nemačke, hafize koji se međusobno ne poznaju. Možemo ih ovde sakupiti, a u toku dva dana će svi simultano proučiti Kur’an – i eto nam Kur’an ponovo. Dugujete sebi da pročitate ovu moćnu knjigu.

Nakon što ste ovo saznali, ići ćete ka životu koji vas vodi sudbini. Kad smrt dođe, a dolazi bez najave poštom. Smrt dolazi odmah po Božijoj naredbi, a dolazi brzo, jako brzo. Tada ćete morati da položite račune za blagodati koje su vam date. To je sve o čemu smo pričali, o blagodatima koje su vam date. Ako do sada niste znali, evo sada znate. Od sada ste odgovorni. Ne možete više lagati. Naš posao je jednostavno da vam prenesemo istinu. Da biste bili muslimani, ne morate da dođete na nekakav muslimanski skup i da zaronite u svetu vodu. Ne morate da kupujete posebne materijale, da brijete glavu i da nosite šarenu maramu. Sve počinje deklaracijom, svedočenjem.

Odlomak iz knjige: “Smisao života”,  Halid Jasin.