Navođenje imena knjiga Starog i Novog zaveta i njihovo nabrajanje

Navođenje imena knjiga Starog i Novog zaveta i njihovo nabrajanje

Hrišćani dele svoje knjige na dva dela: Prvi deo: Knjige za koje smatraju da su pisane posredstvom verovesnika koji su živeli pre Isusa (ar. Isa ), i nazivaju ih “Stari zavet” ili “Davni (Drevni) zavet”

Drugi deo: Knjige za koje smatraju da su pisane po nadahnuću, nakon Isusa, neka je mir nad njim, i nazivaju ih “Novi zavet”.

Stari i Novi zavet zajedno sačinjavaju “Bibliju”. To je grčka reč sa značenjem “knjiga”, a na omotu te knjige koja sadrži Stari i Novi zavet pišu “Sveta knjiga”.

Prvi deo njihove Svete knjige  je Stari zavet, i on sadrži 39 poslanica:

  1. Knjiga Postanka;
  2. Knjiga Izlaska;
  3. Levitski zakonik;
  4. Knjiga Brojeva;
  5. Ponovljeni zakon;

Ovih pet knjiga naslovili su kao “Poslanice Mojsijeve”  ili Tora5. Tora je reč hebrejskog porekla a ima značenje: zakon, pravo i podučavanje. Međutim, oni danas pod rečju Tora podrazumevaju Stari zavet, tj. Pet knjiga Mojsijevih i knjige koje slede:

  1. Isus Navin;
  2. Sudije;
  3. Ruta;
  4. Prva knjiga o Samuelu;
  5. Druga knjiga Samuelu;
  6. Prva knjiga o Carevima;
  7. Druga knjiga o Carevima;
  8. Prva knjiga Dnevnika;
  9. Druga knjiga Dnevnika;
  10. Jezdra;
  11. Nemija;
  1. Jestira;
  2. Jov;
  3. Psalmi (Davidovi);
  4. Priče (Salomonove);
  5. Propovednik;
  6. Pesma nad pesmama;
  7. Isaija;
  8. Jeremija;
  9. Plač Jeremijin;
  10. Jezekilj;
  11. Danilo;
  12. Osija;
  13. Jolio;
  14. Amos;
  15. Obadija;
  16. Jona;
  17. Mihej;
  18. Naum;
  19. Avakum;
  20. Sofonija;
  21. Agej;
  22. Zaharija;
  23. Malahija.

Samirije  od svih ovih knjiga priznaju samo sedam: Pet knjiga Mojsijevih, Isus Navin i Sudije.  Taj samirijski Stari zavet se razlikuje od hebrejskog kojeg su prihvatili jevreji, a njih dva se opet razlikuju od grčkog Starog zaveta. U grčkom Starom zavetu se nalazi sedam poslanica više nego u hebrejskom, koje se nazivaju apokrifnim poslanicama, a to su:

  1. Baruh (izraelskog verovesnika);
  2. Tobija;
  3. Judita;
  4. Mudrost Salomonova;
  5. Knjiga Jošue sina Sirahova;
  6. Prva knjiga o Makabejcima;
  7. Druga knjiga o Makabejcima.

I sa ovim grčki Stari zavet obuhvata 46 poslanica.

A što se tiče Novog zaveta koji predstavlja drugi sastavni deo njihove Svete knjige on, sada, sadrži 27 poslanica pod sledećim imenima:

  1. Jevanđelje po Mateju;
  2. Jevanđelje po Marku;
  3. Jevanđelje po Luki;
  4. Jevanđelje po Jovanu;

Izraz “jevanđelje” je rezervisan za ove četiri poslanice, pa se koristi izraz “Četiri jevanđelja”. Reč “jevanđelje” je uzeta od grčke reči “inklijus” ili od koptske reči “inklijun” koja znači “radosna vest” ili “podučavanje” Međutim, oni danas pod pojmom “jevanđelje” podrazumevaju knjigu koja obuhvata sve knjige Novog zaveta, tj. navedena četiri jevanđelja i njihove sledeće dodatke:

  1. Dela Apostolska;
  2. Pavlova poslanica Rimljanima;
  3. Prva poslanica Korinćanima;
  4. Druga poslanica Korinćanima;
  5. Pavlova poslanica Galatima;
  6. Pavlova poslanica Efescima;
  7. Pavlova poslanica Filibljanima;
  8. Pavlova poslanica Kološanima;
  9. Pavlova prva poslanica Solunjanima;
  1. Pavlova Druga poslanica Solunjanima;
  2. Pavlova prva poslanica Timotiju;
  3. Pavlova Druga poslanica Timotiju;
  4. Pavlova poslanica Titu;
  5. Pavlova poslanica Filimonu;
  6. Pavlova poslanica Jevrejima;
  7. Jakovljeva poslanica;
  8. Prva Petrova poslanica;
  9. Druga Petrova poslanica;
  10. Prva Jovanova poslanica;
  11. Druga Jovanova poslanica;
  12. Treća Jovanova poslanica;
  13. Judina poslanica;
  14. Otkrivenje (Jovanovo);

Prema tome ukupan broj poslanica Svete Knjige kod hrišćana ima sledeći redosled:

  • U hebrejskoj Bibliji: Stari zavet (39) + Novi zavet (27) = (66) poslanica.
  • U grčkoj Bibliji: Stari zavet (46) + Novi zavet (27) = (73) poslanice.

Po naredbi vladara Kostantina 1. održan je skup hrišćanskih učenjaka 325. godine n.e. u gradu Nikeji (Nice)  radi donošenja suda o sumnjivim poslanicama. Ovaj skup je, nakon savetovanja i dugih razgovora donio odluku da se prihvati samo poslanica Judite, a odbaci ostalih (14) jer su sumnjive, izmišljene i neprihvatljive. Te poslanice su:

  1. Jestira;
  2. Jakovljeva poslanica;
  3. Druga Petrova poslanica;
  4. Druga Jovanova poslanica;
  1. Treća Jovanova poslanica;
  2. Judina poslanica;
  3. Poslanica Hebrejima (pripisuje se Pavlu);
  4. Mudrost Salomonova;
  5. Toba;
  6. Baruh;
  7. Knjiga Jošue sina Sirahova;
  8. Prva poslanica Makabejaca;
  9. Druga poslanica Makabejaca;
  10. Jovanovo otkrovenje (Jovanovo božansko proviđenje).

To se jasno vidi u uvodu knjige Poslanice Juditine koju je napisao Jerome  (umro 420. g.n.e.).

Nakon samo 39 godina (364. g.) održan je, u gradu Ludisija novi skup kršćanskih učenjaka koji zaključuje da se mora priznati prvih sedam poslanica (pogledaj od broja 1-7) koje je skup u Nikeji odbacio, i smatrati ih ispravnim i neiskrivljenim, a narednih sedam (pogledaj od broja 8-14) lažnim, iskrivljenim i patvorenim, pa se ne dozvoljava njihovo prihvatanje. Skup je te zaključke potvrdio javnim proglasom.

Ponovo, nakon 33 godine, (397.g.) održava se novi skup hrišćanskih učenjaka u gradu Kartaga, (koji se nalazi u Tuniskom zalivu) i ovaj skup zaključuje da se moraju priznati i uzeti ispravnim i drugih sedam poslanica (od broja 8-14) koje su odbacila dva prethodna skupa smatrajući ih sumnjivim i lažnim. Dakle, ovaj kartaški skup je poništio zaključke dva ranije održana skupa i utvrdio da su sve sumnjive i lažne poslanice, ustvari, istinite i prihvatljive za ogromnu većinu hrišćanskog sveta. I na ovome se ostalo 12 vekova, sve do polovine 16. veka, kada se pojavila protestantska sekta, koja je odbacila sledeće knjige:

  1. Juditinu poslanicu;
  2. Mudrost Salomonovu;
  3. Knjigu Tobijinu;
  4. Knjigu Baruhinu;
  5. Knjigu Jošue sina Sirahova
  6. Prvu knjigu o Makabejcima.

Od poslanice “Jestira” koja se sastojala od (16) poglavlja protestanti su prihvatili samo 9 prvih poglavlja (do kraja trećeg pasusa u desetom poglavlju) a odbacili sve od (4-og) pasusa desetog poglavlja do kraja 16-og poglavlja. Za ispravnost tog postupka navode sledeće dokaze:

  1. Hebrejski originalni tekst ovih poslanica je zagubljen i postoji samo njihov prevod.
  2. Jevreji ibrijanskog porekla ne priznaju ove apokrifne poslanice Starog zaveta.
  3. Ove poslanice odbacuju mnogi hrišćani i nisu se složili u tome da su ispravne.
  4. Jerome (umro 420. g.) je za ove poslanice rekao da nisu kompletne i dovoljne da utvrde i reše verska pitanja.
  5. Klaus je izjavio da se neki delovi ovih poslanica ne mogu pročitati.
  6. Istoričar Eusebius je izjavio da su ove poslanice iskrivljene, a naročito Druga knjiga o Makabejcima.

Pogledaj kako su knjige koje odbaciše hiljade prethodnika, zbog zagubljenosti njihovih originala, njihove iskrivljenosti, odbačenosti od strane jevreja, postale kod današnjih hrišćana prihvatljivim, nadahnutim i obaveznim da se slede. A katolička crkva  i danas prihvata sve te apokrifne, sumnjive i lažne knjige, svejedno pripadale one Novom ili Starom zavetu, sledeći odluke skupa iz Kartage.

A kakvu vrednost i smisao ima to što ovi danas prihvataju ono što su odbacili njihovi prethodnici!?

Održani skupovi predstavljaju samo temelj i osnovu za razilaženje hrišćana koji sumnjaju u ispravnost i božansko poreklo svojih knjiga.

Odlomak iz knjige ‘Trijumf istine’ – Rahmetullah Hindi

Zhvilluar nga Elite IT Group
© Copyright 2006-2024. All rights reserved Bibla dhe Kurani.