PAVLE – APOSTOL ILI VARALICA?

Apostol Pavle, najveći apologeta hrišćanstva, iako nije bio neposredni Hristov učenik i očevidac njegove smrti, zaslužuje da se spomene kao veoma važna figura rane crkve.

Nemilosrdni progonitelj hrišćana doživeo je, po sopstvenoj tvrdnji, čudesno obraćenje u susretu sa Hristom i to je odredilo čitav dalji tok njegovog života (Galaćanima 1:13-15). Taj čovek je svoje svedočenje platio mukotrpnim životom i mučeničkom smrću – odsečena mu je glava.

Evo šta sam kaže o svom životu posle obraćenja: “Više sam se trudio, više bio u tamnicama, strože bio batinan, češće bio u smrtnoj opasnosti! Pet puta sam od Judeja dobio četrdeset udaraca manje jedan. Tri puta sam bio išiban, jednom kamenovan, tri puta doživeo brodolom, jednu noć i dan proveo sam na otvorenom moru. Često sam putovao, bio u opasnostima od reka, u opasnostima od razbojnika, u opasnostima od sunarodnika, u opasnostima od pagana, u opasnostima u gradu, u opasnostima u pustinji, u opasnostima na moru, u opasnostima od lažne braće. Trudio sam se i mučio, često u nespavanju, u gladi i žeđi, često bez hrane, u studeni i golotinji…” (2. Korinćanima 11:23-27*).

Ko bi ovako živeo i umro za zabludu ili laž? Šta je od Savla – farisejskog “inkvizitora” – netrpeljivog, ogorčenog, oholog verskog fanatika žestoke ćudi, kakvim ga Enciklopedija Britanika prikazuje pre njegovog obraćenja, načinilo najvećeg hrišćanskog misionara i osnivača crkava širom Rimskog carstva?

U potrazi za odgovorom, prisetimo se izveštaja lekara, putopisca i evanđeliste Luke o okolnostima u kojima je Savle – budući Pavle – iskusio duboku duhovnu promenu:

“A Savle, i dalje silno obuzet željom da preti Gospodnjim učenicima i da ih ubija, ode prvosvešteniku i zamoli ga za pisma sinagogama u Damasku da bi – ako nađe sledbenike ovog Puta, muškarce ili žene – mogao u okovima da ih dovede u Jerusalim.

Kad je, putujući, stigao već blizu Damaska, iznenada ga obasja svetlost sa neba.

On pade na zemlju i začu glas kako mu govori: ‘Savle, Savle, zašto me progoniš?’

A on upita: ‘Ko si ti, Gospode?’ ‘Ja sam Isus, koga ti progoniš’, reče mu. ‘Nego, ustani i uđi u grad, i biće ti rečeno šta treba da učiniš.’

A njegovi saputnici su stajali nemi jer su čuli glas, ali nikog nisu videli. Tada se Savle podiže sa zemlje, ali kad je otvorio oči, nije mogao da vidi. Zato ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask. Tri dana nije video, a nije ni jeo ni pio.

A u Damasku je bio neki učenik po imenu Ananija.

Gospod mu u viđenju reče: ‘Ananija!’

A on odgovori: ‘Evo me, Gospode.’

‘Ustani’, reče mu Gospod, ‘pa idi u ulicu koja se zove Prava, i u Judinoj kući potraži Taršanina po imenu Savle. Jer, eno ga, moli se, a u viđenju je video čoveka po imenu Ananija kako ulazi i polaže svoje ruke na njega da progleda.’

‘Gospode’, odgovori Ananija, ‘od mnogih sam čuo o tom čoveku, koliko je zla učinio tvojim svetima u Jerusalimu. A i ovde ima ovlašćenje prvosveštenika da okuje sve koji prizivaju tvoje ime.’

Ali, Gospod mu reče: ‘Idi, jer taj čovek je moje izabrano oruđe da iznese moje ime pred pagane, pred kraljeve i pred Izraelce. Ja ću mu pokazati koliko treba da pretrpi za moje ime.’

I Ananija ode do one kuće i uđe pa položi ruke na njega, govoreći: ‘Brate Savle, poslao me Gospod – Isus, koji ti se pokazao na tvom putu ovamo – da progledaš i da se ispuniš Svetim Duhom.’

I odmah je nešto kao krljušt spalo s njegovih očiju, i on progleda pa ustade i krsti se. Onda je jeo i povratio snagu. U Damasku je proveo nekoliko dana s učenicima i odmah je po sinagogama propovedao da je Isus Sin Božiji.” (Dela apostolska 9:1-20)

Dok navedeni tekst iz Dela apostolskih spolja posmatra okolnosti Pavlovog obraćenja, sam Pavle iskazuje kakva se promena dogodila u njegovoj duši: uvideo je koliku je ljubav Bog kroz Hrista pokazao prema svakom čoveku, pa i prema njemu, a na tu ljubav i sam je uzvratio ljubavlju koja je ispunila i obeležila ceo njegov život. Izgleda da je to smisao narednih Pavlovih reči:

“Ovo je istina i zaslužuje da bude prihvaćeno u potpunosti: Hristos Isus je došao na svet da spase grešnike – od kojih sam najgori ja.” (1. Timoteju 1:15)

“Štaviše, ja sve smatram gubitkom u poređenju s onim što sve prevazilazi: sa spoznanjem Hrista Isusa, moga Gospoda, radi koga sam sve izgubio. I sve smatram smećem da bih dobio Hrista.” (Filipljanima 3:8)

“Živim, ali ne više ja, nego u meni živi Hristos. A to što sada živim u telu, živim u veri u Sina Božijega, koji me je voleo i samoga sebe dao za mene.” (Galaćanima 2:20)

---

Tekst preuzet iz:

http://znakoviporedputa.com/religija-i-zivot/944-apostol-pavle-hristov-svedok-ili-varalica