Bibla dhe Kurani Studime Komperative
Dokazi da je Biblija prepuna protivrečnosti, grešaka i iskrivljivanja:
- Neslaganja u imenima i broju Venijaminovih sinova:
U Prvoj knjizi Dnevnika (7:6) stoji:
„Sinovi Venijaminovi: Vela i Veher i Jediailo, trojica.“
U Prvoj knjizi Dnevnika (8:1-2):
„A Venijamin rodi Velu prvenca svog, Asvila drugog, i Aru trećeg, Noja četvrtog, i Rafu petog.“
U knjizi Postanak (46:21):
„A sinovi Venijaminovi: Vela, Veher, Asvil, Gira, Naman, Ihije, Ros, Mupim, Upim i Arad.“
Prema prvom tekstu Venijamin ima samo tri sina, a prema drugom pet. Tako da ova dva teksta isključuju jedan drugi. Razišli su se u imenima i broju. A slažu se samo u imenu Vela. Dok, prema trećem tekstu on ima deset sinova. Dakle, razilazi se u odnosu na prva dva teksta u broju i imenima, a slaže se samo po pitanju dva imena, a sva tri teksta slažu se samo u imenu Vela.
Prva dva teksta su iz iste Knjige i predstavljaju protivrečje u rečima jednog istog autora, a to je Jezdra. Zatim imamo protivrečnost i međusobnu isključivost između onoga što je napisao Jezdra u Prvoj knjizi Dnevnika i onoga što je napisano u knjizi Postanje. Hrišćanski učenjaci su se u ovim protivrečjima sapleli i bili konačno prinuđeni priznati grešku i pripisati je Jezdri. Rekli su: “Rodoslovni listovi iz kojih je Jezdra uzimao podatke nisu bili kompletni pa zato nije pravio razliku između sinova i unuka.”
- Kontraverza u broju izraelskih i judejskih boraca:
U Drugoj knjizi Samuelovoj (24:9):
„I Joav dade caru broj prepisanog naroda; i beše od Izrailja osam stotina hiljada ljudi za vojsku koji mahahu mačem, a ljudi od Jude pet stotina hiljada.“
U Prvoj knjizi Dnevnika (21:5):
„I dade Joav broj prepisanog naroda Davidu; i beše svega naroda Izrailjevog hiljada i sto hiljada ljudi koji mahahu mačem, a naroda Judinog četiri stotine i sedamdeset hiljada ljudi koji mahahu mačem.“
Prema prvom tekstu broj ratnika u Izraelu je: (800.000), a u Judeji (500.000), a prema drugom tekstu njihov broj u Izraelu je: (1.100.000), a u Judeji (470.000).
Između dva navedena teksta postoji ogromna razlika u broju ratnika. Razlika u broju ratnika Izraela je (300.000), a razlika u broju boraca Jude dostiže (30.000). Adam Klark je u svome komentaru priznao da je veoma teško odrediti koji je tekst ispravan, jer je u istorijskim knjigama bilo jako mnogo korigovanja i izvitoperivanja. Ulaganje truda u to je bezvredno pa je najbolje priznati iskrivljavanje jer ovo je činjenica koja se ne može osporiti, a ni prenosioci nisu bili nadahnjivani.
- Protivrečenost u vesti Gad Eraja:
U Drugoj knjizi Samuelovoj (24:13):
„I dođe Gad k Davidu, i kaza mu govoreći: Hoćeš li ti da bude sedam gladnih godina u zemlji tvojoj, ili da bežiš tri meseca od neprijatelja svojih i oni da te gone, ili da bude tri dana pomor u tvojoj zemlji? Sad promisli i gledaj šta ću odgovoriti Onome koji me je poslao.“
U Prvoj knjizi Dnevnika (21:11-12):
„(11) I dođe Gad ka Davidu i reče mu: Tako veli Gospod, biraj: (12) Ili glad za tri godine, ili tri meseca da bežiš od neprijatelja svojih i mač neprijatelja tvojih da te stiže, ili tri dana mač Gospodnji i pomor da bude u zemlji i anđeo Gospodnji da ubija po svim krajevima Izrailjevim. Sada dakle gledaj šta ću odgovoriti onom koji me je poslao….“
Između ova dva teksta postoji razlika u dužini gladovanja. U prvom tekstu sedam godina, a u drugom tri godine. Njihovi komentatori su priznali da je u prvom tekstu greška. Adam Klark kaže: “Zaista je tekst Prve knjige Dnevnika, bez sumnje, u pravu i on se slaže s grčkim primerkom.”
- Neslaganje po pitanju starosti cara Ohozija u vreme njegovog ustoličenja:
U Drugoj knjizi o Carevima (8:26):
„Imaše Ohozija dvadeset i dve godine kad se zacari, i carova godinu dana u Jerusalimu. Materi mu beše ime Gotolija, kći Amrija cara Izrailjevog.“
U Drugoj knjizi Dnevnika (22:2):
„Imaše Ohozija četrdeset i dve godine kad poče carovati, i carova godinu dana u Jerusalimu. Materi mu beše ime Gotolija, kći Amrijeva.“
I tako se jedan tekst suprostavlja drugome. Razlika je u dvadeset godina. Drugi tekst je, bez sumnje, pogrešan, jer prema onome što stoji u Drugoj knjizi Dnevnika (21:20 i 22:1-2) njegov otac Joram je umro u četrdesetoj godini života, a Ohozija ga je nasledio odmah nakon njegove smrti. Prema tome ako drugi tekst nije pogrešan trebalo bi da Ohozija bude stariji od svoga oca dve godine, što je nemoguće. Da je ovde pisac pogrešio potvrđuju Adam Klark, Hom, Henri i Skot u svojim komentarima.
- Neslaganje po pitanju starosti cara Joahina u vreme njegovog ustoličenja:
U Drugoj knjizi o Carevima (24:8-9):
„(5) Osamnaest godina beše Joahinu kad se zacari, i carova tri meseca u Jerusalimu. Materi mu beše ime Neusta, kći Elnatanova, iz Jerusalima… (9) I on činjaše zlo pred Gospodom sasvim kako je činio otac njegov.“
U Drugoj knjizi Dnevnika (36:9):
„Beše Joahinu osam godina kad poče carovati, i carova tri meseca i deset dana u Jerusalimu; i činjaše što je zlo pred Gospodom.“
Između ova dva teksta je razlika u deset godina. Komentatori su objasnili da je greška, posigurno, u drugom tekstu, jer je dužina njegove vlasti samo tri meseca, zatim je odveden kao zarobljenik u Vavilon i ostao zajedno sa svojim ženama u zatvoru. Suprotno je običaju da osoba od osam godina ima supruge i suprotno je zakonu da se kaže za nekoga poput ovog dečaka: „i činjaše što je zlo pred Gospodom.“ Zbog toga učenjak Adam Klark kaže: “Ovaj deo poslanice je iskrivljen”.
- Neslaganje u broju onih koje je jednim udarcem koplja ubio jedan od Davidovih, neka je na njega mir, heroja:
U Drugoj knjizi o Samuilu (23:8):
„Ovo su imena junaka Davidovih: Josev-Vasevet Tahmonac prvi između trojice; njemu milina bi udariti kopljem na osam stotina i pobi ih u jedanput.“
U Prvoj knjizi Dnevnika (11:11):
„I ovo je broj junaka Davidovih: Jasoveam sin Ahmonijev, prvi između trideset; on mahnu kopljem svojim na tri stotine, i pobi ih u jedanput.“
Razlika u broju ubijenih u dva navedena teksta je 500. Adam Klark i dr Kenisot kažu: “U ovom pasusu postoje tri velike greške”
- Neslaganje u broju ptica i stoke koja je uzeta u Nojevu, neka je mir nad njim, lađu:
U knjizi Postanak (6:19-20):
„(19) I od svega živog, od svakog tela, uzećeš u kovčeg po dvoje, da sačuvaš u životu sa sobom, a muško i žensko neka bude. (20) Od ptica po vrstama njihovim, od stoke po vrstama njenim, i od svega što se miče na zemlji po vrstama njegovim, od svega po dvoje neka uđe s tobom, da ih sačuvaš u životu.“
U istoj knjizi (7:8-9):
„(8) Od životinja čistih i od životinja nečistih i od ptica i od svega što se miče po zemlji, (9) Uđe k Noju u kovčeg po dvoje, muško i žensko, kao što beše Bog zapovedio Noju.“
U istoj knjizi (7:2-3):
„(2) Uzmi sa sobom od svih životinja čistih po sedmoro, sve mužjaka i ženku njegovu; a od životinja nečistih po dvoje, mužjaka i ženku njegovu, (3) Takođe i od ptica nebeskih po sedam, mužjaka i ženku njegovu, da im se sačuva seme na zemlji.“
Ovo su tri teksta jedne iste knjige. Iz prvog i drugog se razume da je Uzvišeni Bog naredio Noju, da ukrca u lađu od svih životinja, ptica i insekata po dvoje, muško i žensko, i razume se da je to Noje, neka je na njega mir, i uradio.
A iz trećeg teksta se razume da mu je Uzvišeni Bog naredio da uzme sedam parova samo od čistih životinja i čistih ptica, a što se tiče stoke koja nije čista, da od nje uzme samo po dvoje, muško i žensko.
U prvom i drugom tekstu se ne pominje broj sedam, dok se reč “parovi” pominje u sva tri teksta. U trećem tekstu je broj dva (po dvoje) rezervisan samo za nečiste životinje, a broj sedam za ptice i ostale životinje, što se ne slaže s prva dva teksta i što predstavlja ogromnu grešku i razliku.
- Neslaganje u broju Davidovih, neka je mir nad njim, zarobljenika:
U Drugoj knjizi o Samuilu (8:4):
„I zarobi ih David hiljadu i sedam stotina konjanika i dvadeset hiljada pešaka, i podreza David žile svim konjima kolskim, samo ostavi za sto kola.“
U Prvoj knjizi Dnevnika (18:4):
„I uze mu David hiljadu kola i sedam hiljada konjika i dvadeset hiljada pešaka, i podreza David žile svim konjima kolskim, samo ostavi za sto kola.“
Dva teksta su se razišla u (1.000) kola i (5.300) konjanika kojih ima više u drugom tekstu.
- Neslaganje u broju Siraca koje je David, neka je mir nad njim, pobio:
U Drugoj knjizi o Samuilu (10:18):
„Ali pobegoše Sirci ispred Izrailja, i pobi David Siraca sedam stotina i četrdeset hiljada konjanika; i Sovaka vojvodu njihovog ubi, te pogibe onde.“
U Prvoj knjizi Dnevnika (19:18):
„Ali pobegoše Sirci ispred Izrailja, i pobi David Siraca sedam hiljada kola i četrdeset hiljada pešaka, i Sovaka vojvodu pogubi.“
- Neslaganje u broju Solomunovih, neka je mir nad njim, konjanika:
U Prvoj knjizi o Carevima (4:26):
„I imaše Solomun četrdeset hiljada konja za jaslima za kola svoja, i dvadeset hiljada konjika.“
U Drugoj knjizi Dnevnika (9:25):
„Tako da imaše Solomun četiri hiljade staja za konje i kola, i dvanaest hiljada konjanika, koje namesti po gradovima gde mu behu kola i kod sebe u Jerusalimu.“
Razlika između ova dva teksta je u broju konjanika. Komentator Adam Klark je rekao: “Najbolje je da priznamo izvitoperenost broja”.
- Neslaganje u poreklu Isusa, neka je mir na njega:
Isusova, neka je mir na njega, loza u Jevanđelju po Mateju (1:1-17), i Jevanđelju po Luki (3:23-38) se mnogo razlikuje. Onaj ko napravi poređenje između ove dve loze naći će šest velikih protivrečnosti:
a – U Jevanđelju po Mateju (1:16), se kaže da je muž Isusove, neka je mir na njega, majke bio Josif sin Jakova, a u Evanđelju po Luki (3:23), se kaže da je to bio Josif sin Ilijin.
b – U Jevanđelju po Mateju (1:6) se kaže da Isus, neka je mir nad njim, vodi poreklo od Davidovog sina Solomuna, neka je mir nad njima, a u Jevanđelju po Luki (3:31) da on vodi poreklo od Davidovog sina Natana.
c – Iz Jevanđelja po Mateju (1:6-11) se saznaje da su svi preci Isusa od Davida do zatočeništva u Vavilonu, bili poznati kraljevi, a iz Jevanđelja po Luki (3:27-31) saznajemo da oni nisu bili niti kraljevi niti poznati, izuzev Davida i njegovog sina Natana.
d – Prema Matejevom Jevanđelju (1:12) Salatijel je sin Jehoniev, a prema Lukinom Jevanđelju (3:27) Salatijel je sin Nirijeva.
e – Prema Jevanđelju po Mateju (1:13) Zorovavelovom sinu je ime Aviuda, a prema Lukinom (3:27) Risin. A čudno je i to da među imenima Zorovavelovih sinova pomenutim u Prvoj knjizi Dnevnika (3:19), nema imena Aviud i Risin.
f – Iz Jevanđelja po Mateju (1:6-17) se saznaje da u lozi između Davida i Isusa, neka je Božiji mir nad njima, postoji dvadeset i šest generacija, a iz Jevanđelja po Luki (3:23-31) da u toj istoj lozi, između njih, postoji četrdeset i jedna generacija.
Stari hrišćanski istraživači i učenjaci su još od trećeg veka nove ere, kada su ova dva Jevanđelja postala poznata, naprosto ostali nemoćni pred ovim protivrečnostima i nisu ih mogli izbrisati. Žudili su da ove protivrečnosti iščeznu tokom vremena, ali su njihove nade propale. Ove protivrečnosti u lozi su i danas prisutne pa i današnjim učenjacima predstavljaju kamen spoticanja.
- Razlika u broju onih koje je Isus, neka je Božiji mir nad njim, izlečio:
U Jevanđelju po Mateju (20:29-34) se navodi priča o dva slepca. Navodim samo neke njene odlomke:
„(29) I kad je izlazio iz Jerihona za njim iđaše narod mnogi. (30) I gle, dva slepca seđahu kraj puta, i čuvši da Isus prolazi povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov! (34) I smilova se Isus, i dohvati se očiju njihovih, i odmah progledaše oči njihove, i otidoše za Njim.“
U Jevanđelju po Mateju (8:28-34) se navodi priča o dvojici ludaka. Navodim samo prve rečenice:
“(28) A kad dođe na one strane u zemlju gergesinsku, sretoše Ga dva besna, koji izlaze iz grobova, tako zla da ne mogaše niko proći putem onim.“
U ova dva jevanđeljska teksta oni su slepi i ludi.
Prva priča se navodi i u Jevanđelju po Marku (10:46-52), ali se iz nje saznaje da je na putu sedeo samo jedan slepac kome je ime Vertimej. Druga priča se pominje u Jevanđelju po Marku (5:1-20), kao i u Jevanđelju po Luki (8:26-39), i u njoj se pominje isti slučaj s tim da se iz poslednje dve vidi da ga je na putu dočekala samo jedna luda osoba.
- Protivrečja po pitanju štapa pomenutog u oporuci Isusa dvanaestorici apostola:
U Jevanđelju po Mateju (10:9-10) stoji:
“(9) Ne nosite zlata ni srebra ni bronze u pojasima svojim, (10) Ni torbe na put, ni dve haljine ni obuće ni štapa; jer je poslenik dostojan svog jela.”
Ista misao se navodi u Jevanđelju po Luki (9:3):
„I reče im: ‘Ništa ne uzimajte na put, ni štapa ni torbe ni hleba ni novaca, niti po dve haljine da imate.‘“
U Jevanđelju po Marku (6:8-9):
“(8) I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put osim jednog štapa: ni torbe ni hleba ni novaca u pojasu; (9) Nego obuveni u opanke, i ne oblačeći dve haljine.”
Imamo tri teksta. U prvom i drugom stoji zabrana Isusa, neka je mir na njega, dvanaestorici učenika koje šalje, da sa sobom na put nose bilo šta, pa čak i štap.
Međutim u trećem tekstu se navodi da im je Isus dozvolio da sa sobom na put ponesu samo štap.
- Protivrečnost u svedočenju Isusa, neka je mir na njega, o samome sebi:
U Jevanđelju po Jovanu (5:31) stoje ove Isusove reči:
„Ako ja svedočim za sebe, svedočanstvo moje nije istinito.“
U istom Jevanđelju (8:14) Isus, neka je mir na njega, kaže:
„Isus odgovori i reče im: Ako ja svedočim sam za sebe istinito je svedočanstvo moje: jer znam otkuda dođoh i kuda idem; a vi ne znate otkuda dolazim i kuda idem.“
Prvi tekst znači da ne treba uzimati svedočenje Isusa o samome sebi, dok drugi znači da se to njegovo svedočenje mora prihvatiti.
- Neslaganje po pitanju ko je nosio krst do mesta raspeća:
U Jevanđelju po Mateju (27:32):
„I izlazeći nađoše čoveka iz Kirine po imenu Simona i nateraše ga da Mu ponese krst.“
U Jevanđelju po Luki (23:26):
„I kad Ga povedoše, uhvatiše nekog Simona Kirinca koji iđaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom.“
U Jevanđelju po Jovanu (19:17):
„I noseći krst svoj iziđe na mesto koje se zove Kosturnica, a jevrejski Golgota.“
Tri teksta o istom događaju. Prvi i drugi (Matejev i Lukin) tvrde da je krst nosio Simon Kirinac, a treći (Jovanov) da ga je nosio sam Isus, neka je mir na njega.
- Da li je Isus gradio mir ili ga je rušio?
U Jevanđelju po Mateju (5:9):
„Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati.“
U Jevanđelju po Luki (9:56):
„Jer Sin čovečiji nije došao da pogubi duše čovečije nego da sačuva. I otidoše u drugo selo.“
U Jevanđelju po Mateju (10:34):
„Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač.“
U Jevanđelju po Luki (12:49 i 51):
„(49) Ja sam došao da bacim oganj na zemlju; i kako bi mi se htelo da se već zapalio! (51) Mislite li da sam ja došao da dam mir na zemlju? Ne, kažem vam, nego razdor.“
Protivrečje je očito. U prva dva teksta pohvala mirotvorcima „blago onima koji mir grade“, kao i tvrdnja da „sin čovečiji nije došao da pogubi duše ljudske, nego da ih spasi“, da bi, samome sebi, u trećem i četvrtom tekstu osporio miroljubivost i objasnio da je došao s mačem da baci oganj i razdor na zemlju.
I tako se nezaobilazno nameće sud da Isus, neka je mir na njega, nije došao da spasi, nego da uništi i da nije od onih za koje se kaže: “blago onima koji mir grade”.
Odlomak iz knjige ‘Trijumf istine’ – Rahmetullah Hindi
